уторак, 18. децембар 2007.
среда, 31. октобар 2007.
субота, 27. октобар 2007.
петак, 26. октобар 2007.
четвртак, 18. октобар 2007.
Erik DIRKX is no more
Moj dragi profesor iz Kompjuterskih sistema Erik F DIRKX je preminuo jutros.
1961-2007 петак, 5. октобар 2007.
четвртак, 27. септембар 2007.
четвртак, 20. септембар 2007.
понедељак, 17. септембар 2007.
MENADZMENT AFORIZMI - BRANIMIR INIC
1. Ambicije
“Ambicija je jedina snaga koja se može
boriti protiv ljubavi
2. Budućnost
„Vladaoci budućnosti biće umovi.“
3. Cilj
„Tajna uspeha je nepokolebljivost do cilja.“
4. Pobednik, gubitnik
„Gubitnik nikada ne pobeđuje.
Pobednik nikada ne gubi.”
5. Etika, moral, poštenje
“Veština lidera podrazumeva etiku i
visoke moralne standarde.”
6. Fleksibilnost
“Život je neprestano
prilagođavanje okolini.”
7. Genijalnost
„Čak ni genije nije imun na profit.”
8. Globalizacija
“Televizija je od sveta stvorila globalno selo”.
9. Greška
»Nisam grešio. Samo sam 9999 puta
pokušao na drugi način.«
10. Humor, zabava
„Ko se ne zna smejati
neka ne otvara dućan.“
11. Ideja
“Dobra ideja je krhki materijal,
kao upaljena šibica i lako je gasi
hladan vetar i tvrd menadžment”.
12. Imidž, stil, identitet
„Karakter je ono što neko zna o nama.
Imidž je ono što ljudi misle o nama.”
13. Informacije
“Informacija je valuta.”
14. Informatika
“Kompjuter nije dovoljno fleksibilan.
Da li ste videli neki kompjuter
koji zna da trača?”
15. Inovativnost, pronalazaštvo
„Kompanija ima dve - i samo dve
osnovne funkcije:marketing i inovaciju.
Marketing i inovacija stvaraju rezultate.
Sve ostalo je trošak.”
16. Inteligencija
„O, pameti nikad nisi skupa.”
17. Izazov
„Pomaganje talenata i ulaganje u njih
je jedan od najvećih izazova”.
18. Izbor, selekcija
„Samo naivni mogu pomisliti da će biti
izabrani ako nisu „naciljani”.
19. Kapital
“Ljudi više cene kapital nego
glave pune znanja i mudrosti.”
20. Komunikacija
„Komuniciraj ili umri,
ali komuniciraj dobro.”
21. Konkurencija
„Upoznaj konkurenciju i upoznaj samog sebe,
pa nikad nećeš biti poražen.”
22. Kreativnost, mašta
“Kreativnost smišlja nove stvari.
Inovacija ih stvara.”
23. Kriminal, lopovluk, korupcija
„Najgora korupcija je korupcija najboljih.”
24. Kultura
“Devedesete i XXI vek će biti decenija
u žurbi, nanosekund kulture.
Postojaće samo dve vrste
menadžera - brzi ili mrtvi.”
25. Kvalitet
“Kvalitet se pamti dugo,
nakon što se cena zaboravi.“
26. Lider (vođa), liderstvo
„Liderstvo je sposobnost
rešavanja problema.”
27. Marketing
„Pravo značenje marketinga jeste
znati koje su vrednosti kupca.”
28. Mediji
“Mnogo sam neradnika sreo u životu,
ali nijedan se ne može
uporediti sa televizorom.”
29. Menadžer
“Menadžer bez nade ne
pripada budućnosti.”
30. Menadžment, upravljanje
„To je igra “kobajagi” (menadžment).
Neki je vrlo dobro igraju, neki ne.”
31. Misija, vizija
“Pre bih bila slepa, nego da nemam viziju”
32. Moć
„Najveća moć koji čovek poseduje
jeste moć da bira.“
33. Motivacija
“Motivacija je rezultat podsvesti,
a libido njen osnovni pokretač.”
34. Nauka
“Lukavi ljudi preziru nauku, priprosti joj se dive, mudri se njome koriste.”
35. Neuspeh
“Kad se borimo, borimo se do pobede,
neuspeh nije opcija”.
36. Novac, bogatstvo
“Da žene ne postoje sav novac
na svetu ne bi imao značenje.”
37. Obrazovanje, učenje
“Učenje je kao veslanje uzvodno;
čim se prestane, odmah se kreće nazad.”
38. Očekivanje
“Blagosloven je onaj ko ne očekuje ništa,
jer nikad neće biti razočaran.”
39. Odgovornost
„Ja sam kriv i za uspehe i
za neuspehe kompanije.”
40. Odlučivanje
“Doneseš li odluku, možda nećeš uspeti.
Bez odluke sigurno nećeš.”
41. Opasnost, prepreka
„Strah od opasnosti je deset hiljada puta
strašniji od same opasnosti.”
42. Organizacija
„Sve organizacije su hijerarhijski uređene.
Ljudi na svakom nivou podređeni su onima iznad njih.“
43. Orijentacija
„Budite pažljivi, jer pobede ne nose
seme budućih pobeda.”
44. Ostvarenje
“Najveći pronalasci ljudske civilizacije su
vatra, točak i novac.”
45. Paradoks
„Amerikanci čine 5 odsto čovečanstva,
a troše 25 odsto bogatstva planete.“
46. Planiranje
„Planovi nisu ništa, planiranje je sve.“
47. Potreba
“Samo onaj koga potreba goni “ima vreme”.”
48. Praksa, iskustvo
„Za praksu je potrebna mladost, a za teoriju godine.”
49. Preduzetništvo
“Uspešni preduzetnici ne čekaju da ih
“Muza poljubi”
i podari im “čistu ideju”, oni kreću na posao.”
50. Predviđanje
„Najbolji način da predvidite budućnost je
(1) da je izumite i
(2) da radite ono što drugi ne smeju.”
51. Pregovaranje
“Tehnika pregovaranja je umetnost
postupanja sa ljudima.”
52. Problem, mogućnosti
„Nije problem dobiti posao, suština je u tome
da nastavite da dobijate posao. “
53. Prodaja, trgovina
„Samo prodaja „daje golove“.
54. Prolaznost
„Istorija je puna grobalja propalih kompanija.”
55. Promena
“Promenama se raduju jedino bebe
kada im zamene pelene.”
56. Promocija, propaganda, oglašavanje
“Svrha promovisanja nije da se proda više,
već da se istakne vrednost kompanije i
njenih proizvoda.”
57. Razvoj
“Svakih 18 meseci udvostručuje se
snaga kompjuterske snage
koja se dobija po istoj ceni.”
58. Rešenje
“Za svaki problem postoji rešenje:
jednostavno, metodično i pogrešno.”
59. Rizik
“Postoji rizik, a postoji i sigurnost.
Čamac u luci je siguran,
ali mu s vremenom dno istrune.”
60. Šansa, pretnja
“Postoje dve stvari u životu koje kada jednom izgubite
ne možete povratiti, to su nevinost i šansa.”
61. Sposobnost
“Sposobnost ne predstavlja ništa,
ako se ne ukaže prilika.”
62. Strategija
“Mi Japanci razvijamo naše strategije
10 godina unapred,
dok su Amerikanci zainteresovani da
naprave profit u roku od 10 minuta.
63. Talenat
“Uvek osećam bol kada ode talentovan čovek.
Talenti su potrebniji svetu nego nebu.”
64. Tehnologija
“Svaka dovoljno razvijena tehnologija
ne može se više razlikovati od magije.”
65. Timski rad
“Skupiti se zajedno je početak. Ostati zajedno je napredak.
Raditi zajedno je uspeh. ”
66. Upornost, volja
“Svaki je veliki uspeh trijumf upornosti.”
67. Uspeh
“Ne polazi iz kuće ako ne želiš da postigneš uspeh.”
68. Znanje
“Diplome se kupuju, ali ne i znanje.”
петак, 14. септембар 2007.
Ik ben Milosevic niet
среда, 12. септембар 2007.
Bye bye B?
Sometimes it is right for a country to recognise that its job is done
ceo tekst
среда, 5. септембар 2007.
понедељак, 27. август 2007.
петак, 24. август 2007.
Ah, Boris Dezul me stvarno odusevljava
- Ne možeš ti našega čovika zajebat - rekao je s neskrivenim ponosom mnogi Hrvat pročitavši u novinama kako je stanoviti Saša (24) s otoka Krka prvi u svijetu, prvi dakle od svih šest milijardi ljudi i svih pola milijuna vlasnika novog američkog elektroničkog čuda, uspio probiti zaštitu revolucionarnog Appleovog mobitela iPhone. Saša je, naravno, odmah postao nova hrvatska medijska zvijezda, potamnivši slavu čak i onog Lopine, Šapine, kako se zvao onaj naš ugostitelj iz Berlina, haker koji je probio zaštitu berlinskog kladioničarskog sustava, pa postao autentični hrvatski Robin Hood što pljačka bogate da bi... dobro, kupio crveni ferrari.
Ne možeš ti našega čovika zajebat! Koliko puta ste u čuli tu rečenicu, izgovorenu na jednom od tri-četiri štokavska jezika s ovog brdovitog poluotoka, ovisno je li se za potrebe kafanskog razgovora nije dao zajebati naš čovik, čovjek, čovek, čo'ek, ili koja li već podvrsta te endemske balkanske životinje, upravo nevjerojatno prilagodljive svim životnim uvjetima, od surovih azijskih suhopoljina do skandinavske liberalne demokracije?
Iza te rečenice cijela je čudesna balkanska mitologija, čarobnija i opsežnija čak i od grčke, s odvažnim junacima čije podvige mi, smrtnici s podnožja Olimpa, prepričavamo s koljena na koljeno, dodajući uvijek nove detalje i nevjerojatne obrate, o dovitljivim zemljacima koji za našim šankovima postaju pravi bogovi i polubogovi.
ceo text
уторак, 21. август 2007.
Plaza "Regata" u Tripoliju
Dakle,
Kad odete u Tripoli, obavezno na "Regatu"
© Pavle
E, Saljem ti neke fotke sa plaze "REGATA" u Tripoliju. Ona vazi za evropsku plazu, svi stranci koji se zadese u gradu, obavezno dodju ovamo!
Inace more je stvarno super, relaksirajuce , ne mogu ti opisati koliko!
Stonesi u Dizeldorfu 13.08.07
U nedostatku skenera (posto je bio prikacen za komp koji je sad na Lunuxu, a nisam jos izbunarila kako da ga odande instaliram), evo fotke karte.
Sta reci o koncertu osim stvarno dobra svirka. Nisam bas neki fan odusevljen samo cinjenicom da ultra mega itd stars sviraju na samo par metara od tebe. Al cinjenica je da prase starci, Lisa Fisher otkida kako peva, bina sjajna, bas lepo da su prigodili dobar vizuelni ugodjaj i gledaocima na udaljenijim sedistima. Ozvucenje cini mi se da je malo odzvanjalo od tribina. Stadion ima prekrivene tribine, pa skoro kao da je u zatvorenom prostoru. A sto puse Nemci... haos. Smrdi sve okolo, nigde vazduha. Malo je negde zamirisala vutra, al maalo. Uglavnom je bio smrdljivi duvan.
Na parteru su takodje bile postavljene stolice !? A mnogi sterilni Nemci su sedeli cak do "Satisfaction". Trava se nigde nije videla, bio je postavljen neki pod preko trave. Stadion nema atletsku stazu, pa mi je sve izgledalo nekako jako malo, pa sam cak pitala jednog redara jel ovo fudbalski stadion.
Inace, prateca organizacina na stadionu odlicna. Sve lepo, cisto. Za case za pice se placa kaucija od 1 euro. Odlicna ideja. Vecina se zato naravno potrudila da iste kasnije vrati i eto ustede u cisnjenju. U parteru stadiona veoma lepi i cisti kiosci za hranu i pice, a pivo se donosilo i na tribine. Doticni konobari su imali male cisterne sa pivom na ledjima i tocili su odande.
Stadion je blizu autoputa, pa se guzva posle koncerta relativno brzo razisla. U publici masa bakuta i dedica (a kako i ne bi) ali i mladih naravno. Cini mi se da je bilo prilicno kompletnih porodica, mama i tata u svojim 40-tim 50-tim i deca 20-tak godina mladja. Divota.
Zamisli da ides sa roditeljima na cert i super se provodite.
Na auto putu imaju dvosmislene znake za skretanje, tako da smo cak 3 puta promasili razne izlaze, al dobro, vratili smo se relativno brzo.
Sve u svemu, odlican provod...
Evo i mog licnog snimka Uvoda i "Simpathy for the devil"
Mito men - uvodnik iz Ekonomista 20.08.07
Da li je ministar Velimir Ilić primio mito sklapajući u ime države ugovor vredan milijardu i po evra?
Da li je u tom poslu korumpiran neki drugi činovnik, u to vreme, tehničke Vlade?
Da li je konzorcijum “FCC Construcion” i “Alpine Mayreden Bau” nezakonito dobio koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega?
Da li je premijer Vojislav Koštunica saučesnik u mogućem nezakonitom poslu?
Da li se, zbog trenutnog nedostatka dokaza, može samo osnovano sumnjati da su ministar Ilić i premijer Koštunica počinili krivično delo?
Da li je uobičajeno da Vlada jedne zemlje skriva od svojih građana, poslovnih krugova i poreskih obveznika poslove od javnog interesa?
Da li je tehnička Vlada ugrozila državne interese Srbije?
Da li se u Vladi Srbije pojavila ministarska mafija?
Da li ostali ministri o tome ćute iz straha, solidarnosti ili…?
Da li je u tom poslu korumpiran neki drugi činovnik, u to vreme, tehničke Vlade?
Da li je konzorcijum “FCC Construcion” i “Alpine Mayreden Bau” nezakonito dobio koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega?
Da li je premijer Vojislav Koštunica saučesnik u mogućem nezakonitom poslu?
Da li se, zbog trenutnog nedostatka dokaza, može samo osnovano sumnjati da su ministar Ilić i premijer Koštunica počinili krivično delo?
Da li je uobičajeno da Vlada jedne zemlje skriva od svojih građana, poslovnih krugova i poreskih obveznika poslove od javnog interesa?
Da li je tehnička Vlada ugrozila državne interese Srbije?
Da li se u Vladi Srbije pojavila ministarska mafija?
Da li ostali ministri o tome ćute iz straha, solidarnosti ili…?
четвртак, 16. август 2007.
Bas sam se nasmejala
Jedna fotka iz ppt-a punog polupismenih izjava koji sam videla vec, al' me danas ova fotka bas nasmeja
субота, 4. август 2007.
Pismo iz Libije
© Pavle
Ovde zapravo i nema zivota. Dobro, moze da se seta covek po gradu, da ode na neku dobru klopu , u prodavnice i to. Ima jako lepih delova grada, uskih ulica koje imaju nekog 'shmeka', jako lepog drveca, ma zelenilo u centru gde god se okrenes, sto zbog drveca, sto zbog zgrada koje su mahom zelene boje (bice da je vera u pitanju). Libijci voze kao nenormalni, tacnije ja ne znam da li je bar 20% njih polozilo vozacki ispit kako treba. Ima mozda 6 semafora u gradu i isto toliko pesackih prelaza, nesrece su ovde ceste, ja sam video kako coveka udara auto. Tako da ako se neko odluci da dodje ovde na odmor neka bolje ide taxijem po gradu. Ovde gradski prevoz ne postoji! Svi ili imaju svoj auto ili koriste taxi. I mogu ti reci voze relativno nova kola.
Skoro sam nasao podatak da Libija ima 6500 GDP po stanovniku godisnje. U dolarima; sta da ti kazem, kad Srbija ima 4500 , po zadnjem sto sam nasao. Cene su otprilike kao u Beogradu. Farmerke kostaju 20-30 $, sladoled od 6 kugli 2 $, pizza u restoranu je 3-4 $, sok/pivo (bezalkoholno) manje od dolara. Mesta za izlaske su – uglavnom restorani. Bar za nas strance. Libijci obozavaju da stoje po ulicama i bleje. Ne znam gde upoznavaju zenski svet. Koliko sam cuo cesto se porodice dogovore da im se deca vencaju. Ima i slucajeva gde bogatas ozeni 4 zene, ali to se sve redje desava. A u firmi su me vec 2-3 libijaca pitali da li znam neku srpkinju koja hoce da se uda?!
Nisam video da se druze libijke i libijci. Znaci, one kad izadju idu zajedno u prodavnicu…ili gde su vec krenule, oni idu svojim putem, skroz neki cudni odnosi.
Za nas koji ovde radimo mislim da je prva stvar zbog koje smo ovde – novac! To se ne odnosi na mene kome treba iskustva u struci, pa bih ja stavio na 1.mestu rad, a posle toga pare. Inace, od nasih jedan je ovde 9 godina, jedan 8 i jos jedan 8, drugi po 2-3 godine. Uglavnom su ovde ljudi da bi slali lovu svojim familijama kod kuce, hoce ljudi da im deca imaju dobro detinjstovo. A i zivot ovde nije nesto skup, mi zivimo u kampu firme, pa imamo obezbedjena 3 obroka dnevno, svako svoju sobu sa kupatilom…Tako da svakome od plate ostane veliki deo, sem ako im zene u Srbiji nisu velike trosadzije (posto firma lovu uplacuje na racun u Beogradu)! Ne znam za koje pare oni rade, pretpostavljam da posle toliko godina rada, u firmi se dobija 4-5000 $, mozda i vise, zaista u ovom trenutku ne znam.
Ja cu u avgustu u Misuratu, to je grad na obali 200km istocno od Tripolija. Tamo ce biti kamp, radicu kao planning engineer na izgradnji puta.
Programmer koji radi sa mnom, vec 7 godina je u firmi, kaze da je ovde rad gotovo bez stresa... dosta je opustena atmosfera jer su svi u zemlji letargicni, to je ovde stil zivota... Programer je indijac, i kaze da je u indiji jako jako stresno raditi bilo koji posao. OK, barem ima izazova…
Evo saljem ti video materijal koji sam zabelezio iz auta kad smo isli do grada. (jun '07)
петак, 3. август 2007.
Youtube talent odlazi u ManUnited
Devetogodisnji australijanac britanskog porekla Rhain Davis pozvan je od strane Manchester Uniteda da se pridruzi ekipi 12.godisnjaka u klubu.
Decakov deda je poslao odgovornima iz kluba posredstvom Youtube snimke njegovog kluba Brisbane Redlands United.
среда, 1. август 2007.
уторак, 31. јул 2007.
Sa Probe, Marvin legenda
"And once, for a bet, I have driven 2 miles in reverse with a blindfold..."понедељак, 30. јул 2007.
субота, 21. јул 2007.
O kompetentnosti sportskih novinara
Na šahovski turnir u Nemačkoj došao je novinar lokalnog lista koji nije imao pojma o šahu. Majstor koga je intervjuisao primetio je to i rešio da se našali. Sutradan je u novinama pisalo da je Kraus kao prvi na potezu odabrao crne figure i da je igrana opasna varijanta kraljeve dvorske lude, a njegov protivnik Kriger je kao beli rano zaposeo kraljem centar. Posle serije jakih poteza beli kralj je napao crnu kraljicu goneći je po čitavoj tabli, da bi je na kraju gurnuo u smrtonosnu klopku.
среда, 18. јул 2007.
Posle Stonesa Stonesi
Propustila sam ih 5. juna u Belgiji, nije mi palo na pamet da gledam 4 dede nedelju dana pred ispit, a i vezbali su jedno desetak dana pre pocetka turneje u Vilvorde-u, na pola puta izmedju Mechelena i Brisela. Tek sad saznajem za te probe. Bice da nisam pratila dnevna dogadjanja u junu.
Propustila ih U BUDvu 9. jula jer sam se dan kasnije, rano ujutru vracala za Bel., pa reko', da ne bude kao sa Pepersima, da ne stignem da odem po stvari i sl.
Al sreca da je tu popravni, kupila karte za Dizeldorf 13.08.
Ovo ce mi biti pogled, blize nije bilo.
I... ziveo YouTube. Evo snimaka iz Bgd-a (2 nisu Bgd) sve po listi pesama sa sajta fan kluba.
Izjava dana
Although the future is uncertain, your fate does not have to be...procitala ovo u reklami za ovu knjigu
уторак, 17. јул 2007.
Roling Stouns posadili stabla
17. jul 2007. | 08:21 | Izvor: B92
Beograd -- Četiri člana grupe Roling Stouns, u Parku prijateljstava na Ušću, posadili su četiri stabla.
Mik Džeger, Čarli Vots, Ron Vud i Kit Ričards rešili su da iza sebe ostave nešto opipljivo i trajno, pa su nešto pre subotnjeg nastupa zasadili četiri drveta. Sadnju niko nije mogao da zabeleži pošto su kamere i fotoaparati bili strogo zabranjeni. Kako se saznaje, grupa se pored drveća fotografisala svojim aparatima.
Na svakom drvetu bio je karton sa imenom jednog od članova grupe, a ostala su imena samo Mika Džegera i Čarlija Votsa. Obezbeđenje koncerta, koje još obezbeđuje prostor, kaže da ne zna šta je bilo s kartonima Ričardsa i Vuda.
Ipak, ta dva stabla se bolje drže od Džegerovog, koje je već počelo da se suši. Mladice na vrućinama nemaju mnogo šanse da dostignu zrelost svojih suseda iz Parka prijateljstva, u kom je zasađeno mnogo stabala, još u vreme vladavine Josipa Broza.
субота, 14. јул 2007.
петак, 13. јул 2007.
Iz knjige Blog Design Solutions
Kako li se samo informaticarske knjige slatko pisu theese days:
Because of the nature of the universe, we can’t be there to answer questions and offer situation-specific advice. However, as luck would have it, there is a land far, far away filled with rivers of chocolate, fluffy bunnies to frolic with, and WordPress support.
четвртак, 12. јул 2007.
среда, 11. јул 2007.
European railways form an alliance to promote swifter international travel
AS THE fastest train in Europe reaches its top speed of 320kph (200mph) the glasses of wine on the bar barely wobble. Champagne country is a blur as the train tears along Europe's newest high-speed line—the first to link France and Germany. France's Train à Grande Vitesse (TGV) can now travel between Stuttgart and Paris in only three hours 40 minutes instead of six hours. The latest generation of Germany's Inter-City Express (ICE) trains has similarly shrunk the journey time between Frankfurt and Paris.
This week high-speed railways in France, Germany, Belgium, the Netherlands, Austria and Switzerland joined with existing international services, such as the cross-channel Eurostar and the Paris-Brussels Thalys, to form Railteam, a new marketing alliance. The aim by the end of next year is to have one website that will allow travellers to view timetables and prices and, with one or two clicks, book tickets from one end of Europe to another. At the European Commission's insistence, Railteam members will compete on prices, though there could be some tricky moments as some of them team up to take on airlines.
Europe is in the grip of a high-speed rail revolution. Four new lines are opening this year and next, with trains running up to 320kph (see map). The eastern France TGV line is the first, to be followed in November by a new link from the Channel Tunnel to a new rail hub at London St Pancras, connecting Britain's first really fast line to the rest of the network. Paris will be only two hours 20 minutes away, and Brussels less than two hours. By 2008 Brussels will have new high-speed links to Amsterdam and Cologne. Railteam's aim is to increase high-speed passengers from 15m a year today to 25m by 2010.
Dnevnik iz Teherana
Dopisnik "Ekonomista", 6. jul 2007.
I WAS at a friend’s birthday party last night and the room was filled with wealthy young north Tehranis. The girls sparkled in skimpy cocktail dresses and the boys swaggered in designer shirts and gelled hair. Bootleg booze flowed and couples danced to Turkish pop. Perhaps it is because this image of Iran is so hard to reconcile with the beards, turbans, and clenched fists of its revolutionary government that Western journalists love it so much.
One of the first stories written by every hack to arrive in Iran is about the coquettishly figure-hugging coats and loose headscarves worn by uptown girls to thwart Islamic regulations on public attire. We revel in the salacious details of their nose-jobs, dating habits, drug use, après-ski parties and weblogs.
“Why can’t people in the West see what Iran is really like?” said a young girl in extravagant make up and a vestigial vest top. “We’re the future.”
It is easy to see in these party-goers a rejection of the sterner side of the Iranian regime, embodied in the austere patrician face of Ayatollah Khomeini glowering from murals across Tehran. Reporters look at the statistics (around two-thirds of Iranians are under 30) and think the rebellious kids represent a younger, more open Iran seeking to throw off the strictures of its present leadership in a riot of fashion and fun.
Stigla kuci
Usput nije bilo nikakve guzve od Bara ka Tivtu. Prosli pored plaze Jaz, sve bilo rascisceno, videla parce bine iz kola. U Budvu se to vece nije moglo uci osim organizovanim busevima. Lik koji me vozio mi je rekao neku 4-ocifrenu svotu koliko je kostalo jahtama da se ukotve u zalivu da bi videli koncert, tj culi, nije im bilo zagarantovano da ce videti.
Stigla dosta ranije na aerodrom. Sluzbenice na salterima pricaju kako su cule da je bio super koncert i da je bilo 40 000 ljudi. Sad im zao sto nisu isle. I meni nekako. Posle kiksa u Indjiji, mislila sam da ce i ovde biti cirkus sa "povlacenjem" s lica mesta i to dan pre moj put nazad. Al izgleda da nije.
Usput srela Djelu u trafici. Kupuje sve ponudjene dnevne novine. Obavestava se covek. Verovatno i on bio na certu. Bio s nekom malom plavom. Posle ih odvele dve velike plave u VIP valjda. Snimila sam da mala plava drzi u ruci dve karte u ekonomskoj klasi!? I ima kod sebe neku veliku kofercinu. Bice da su par, kad su im stvari zajedno, jel.
Zakljucci sa mora? Fina plaza, malo sljunkovita, ali dobra hladovina. Fina muzika svuda. Narodnjaci gube trku. Klopa nije skupa, rostilj u lepinji 1.5€, pomfrit 1 ili 0.5€, palacinke 0.5€. Taxi 9701 najjeftiniji ot Susnja do Tivta se mozete pogoditi za 35€, od Tivta do Susnja nam random lik sa urednim taksimetrom otkucao 60. Dialup internet preko 9803, user net1, pass net1, gsm 069 broj 8 za 8 (cena / kredit).
Deca se prehladila. Vadili smo joj bris iz grla da doktorka proveri da je nisu napale nekakve koke (bas je tako rekla). Cuj Dicu napale koke. Nisam je zadirkivala za koke, nije bila raspolozena. Kasnije smo videli da nisu, samo sad je i Marinu uhvatilo, a i naoblacilo im se.
Iz aviona sam videla oblake odmah cim smo se podigli malo iznad Crne Gore, pa tako preko celog Balkana i sve dalje do Brisela. Svuda oblaci.
Eto malo zahladjenje.
U Briselu kisa of course...
понедељак, 9. јул 2007.
Veceras Stonesi na 40tak km od mene
Evo da Stonesi malo uticu i na moj zivot:
Veceras su tu blizu mene u Budvi. Cula dolaze Tadic, Mesic, bugarski predsednik, onaj bogati Rus sto ima fudbalske klubove itd.
Zbog svega toga ceo dan danas i sutra ce se preusmeravati saobracaj okolo Budve, a ja sutra imam avion iz Tivta u 10h20.
Dogovorila se sa taxistom da dodje po mene u 7 ujutro.
Videcemo ocemo li stici...
Inace, nemamo struju ovde u Susnju vec nekoliko sati. Da li je moguce da je zbog koncerta!!!???
Idemo sad na vecericu, bas da vidim kako ce biti to bez struje, cenim da nece dolaziti do sutra.
A, razlog je DALA SAM GODINU, MORA SE CASTI.
недеља, 8. јул 2007.
Zašto ste nas uopće klali?
Kolumna Borisa Dežulovića
Otprilike kao kad se u gradu pokvari nuklearna cetrala, a vlasnik obližnje automehaničarske radnje, nakon sedam-osam rakija, na vrhuncu žučne diskusije kaže da bi on sam popravio kvar, samo da ima kod sebe gedore. Tako meni - znam da je glupa usporedba, ali nema pametnih među Hrvatima i Srbima - izgleda cijela ova stvar s izvinjenjem srpskog predsjednika Borisa Tadića Hrvatima.
"Ti bi popravio reaktor?!", dobacit će posprdno gazda iza šanka. "Pih, to zna svaka budala", odgovorit će nadmeno naš junak, "samo da mi je gedor broj šesnaest!" "Jel' šesnaestica?", zajebava ga gazda. "Sa šesnaesticom bih i Titanic popravio!", uzvraća mehaničar, na što vlasnik gostionice odnekud izvuče kutiju s alatom i ljutito baci na stol ključ broj šesnaest. "Evo ti onda gedor, baš da te vidim!", reći će gazda, nakon čega će pripiti majstor reći: "Šta ću, bogati, s jednim gedorom?!"
Ne treba biti Westinghouse da bi se znalo kako se nuklearni reaktor ne može popraviti jednim gedorom, ali znate onu drevnu mudrost: i najsloženiji popravci započinju gedorom šesnaesticom.
Petnaest godina tako Hrvati čekaju da im se neki srpski lider ispriča za sve što su im Srbi napravili, petnaest godina svaka se hrvatsko-srpska priča razbijala o argument koji se ponavljao kao mantra - "Srbi se nikad nisu ispričali za zločine!" - a da nijedan Hrvat nikad ozbiljno nije pomislio, a kamoli se pripremio za mogućnost da jednom, nekad, neki srpski lider dođe u Zagreb i kaže - "Izvinite." I sad, kad se zaista to dogodilo, Hrvati ne znaju što da rade s gedorom broj šesnaest.
...
Hrvati su tako u trajnom nesporazumu sami sa sobom. Oni bi ispriku, ali im isprika ne treba, oni smatraju da bi se trebali ispričati zločinci, ali njihova isprika im je posve razumljivo neprihvatljiva, oni traže ispriku od srpskog naroda, u čije ime su zločini počinjeni, ali isprika od Srba im je licemjerna, oni bi nekako da se Srbi ispričaju, ali da se isprika ne važi. Jer pravim hrvatskim domoljubima isprika zapravo ne odgovara, isprika je onaj gedor šesnaestica kojom započinje svaki popravak, prvi korak ka normalizaciji odnosa, a nijednom pravom patriotu normalizacija ne odgovara, normalni odnosi i normalno društvo njihova su najgora noćna mora.
Zbunjenost je zato posve razumljivo ista i kod srpskih nacionalista, koji su Tadićevu ispriku doživjeli kao neviđenu bruku za srpski narod. Jer, "kome se zapravo i zašto Tadić izvinjava?", "bio je rat, u ratu svi rade zločine, red bi bio da se onda svako svakome izvine", "ko će Srbima da se izvini za milijarde klanih i nedoklanih Srba?", i konačno - "srpski predsednik može da se izvine tek kad i hrvatski predsednik uradi to isto".
- Ali hrvatski predsjednik se ispričao Srbima.
"Ma nemoj? Kad?"
- Prije tri-četiri godine. Usred Beograda.
"Dobro sad... pre tri-četiri godine, kažete?"
- Da.
"To onda znači samo da su ustaše priznale genocid nad Srbima. Milionima godina nas kolju, da nema Hrvata bilo bi Srba danas više nego Kineza, i sad bi oni da sve zaboravimo jer su se oni kao izvinuli?!"
ceo tekst
петак, 6. јул 2007.
Pozdrav iz Šušnja
Lepo nam je ovde, nije previse vruce, mada zadnja dva dana malo vise duva i Dićku boli stomak.
Evo kako je valovito bilo juce:
четвртак, 28. јун 2007.
среда, 27. јун 2007.
RHCP - razocarenje godine
Beskrajno tužno kada gledate sve te ljude, sve te registarske tablice, BG, PU, ST, ZG, NS i tako dalje, dok posmatrate reku ljudi, svi pohitali u Inđiju, dali 30 evra na keca, prešli na post paid, dali krv, šta sve nisu uradili... samo da im se na 18 m visokoj bini poklone mega planetarne zvezde koje taj status imaju već dve decenije. Usput su se u autobusima i automobilima slušali samo oni, pevalo se na sav glas i posle svake pesme ponavljalo „Uh kad bi ovo svirali!“ A epilog?
I nebo je plakalo od tuge.
...
Vraćanje iz Inđije postalo je teže nego vraćanje iz Indije >>>
pepersi, uz svu predivnu volju ekipe exit-a, uz masu fanova i ljudi željnih dobre svirke i provoda, sa svim naporima ljudi iz organizacije - donošenje sobe za meditaciju iz italije, obezbeđenje visoko stručnog medicinskog osoblja, i drugo; proveli su na stejdžu u srbiji ravno jedan sat i dvadeset i pet minuta.Da podsetim, Metallica je svojevremeno svirala u Bgd-u 2h 15min uz izvodjenje 18 pesama.
nemam šta mnogo da kažem na račun velikih selebritiza iz kalifornije, osim da sam zgađen ovakvim pristupom megapopularnog benda. mogli ste odmah na početku da kažete da vam je potrebna tezga, red hot čili pepers, verovatno vas tada ne bismo ni zvali.
thank you for all the fish,
and please do not come ever again back to serbia. >>>
недеља, 24. јун 2007.
Čanak malopre u "Utisku"
Čanak: To je kao kada razmišljate o roditeljima recimo, a onda najedanput vidite porno-film koji je vaša mama snimila kad je bila u mladosti. To je ista ta stvar, mislim, znate da to rade, ali nekako stalno misliš da je drugačije, tako nekako, ne znam da li sam bio...
Prelević: Meni nejasni...
Bećković: Duhoviti u svakom slučaju...
Prelević: ...to je jedan mali broj ljudi mogao da oseti taj doživljaj, nadam se.
Sanovnik
Nocas najcudniji san u zivotu: sanjam da me trese struja, uhvatila sam kao dva neka aparata i naravno ne mogu da ih pustim. I probudim se u soku, osetim da me bole listovi.
Mora da me je u snu u stvari uhvatio grc, a san se adaptirao na to. Kao kad vam zazvoni budilnik, a vi sanjate da nesto zvoni.
Sta god da je, u sanovniku pise (nije da bas verujem, al volim da pogledam, narocito kad je nesto upecatljivo kao ovo nocas):
- ELEKTRIČNA STRUJA
- Ako vas strese električna struja - očekuje vas neko veliko uzbudjenje. Vidjeti elektranu - očekuje vas veliki izdatak.
Izjava dana
rodjaka:
Idem drugog jula, a vracam se 30. avgusta. Jako sam uzbudjena i moram da ti kazem u poverenju da se osecam kao da se vracam u mladost - nema dece, nema kuhinje, samo ucenje i uzivanje... Mada, kad bolje razmislim, kad sam studirala samo sam brinula da li cu se udati, imati dece i da li cu imati kome da kuvam...
Sa foruma B92
MM: Kazem ja Djelicu: te kravate su vam jos iz prosle Vlade. Treba vam ove godine nesto modernije. Vidi pa nagovori ove ostale da uzmete nesto novije...
___________________________________________________________
___________________________________________________________
"Trepnuo si Vojo, pobedila sam!"
Toona: Dobro, mogu i ja tebe nadrkano da gledam
субота, 23. јун 2007.
среда, 20. јун 2007.
The magicicada emerges for a few weeks of chirping, mating and death
UNDER the woodlands and back yards of northern Illinois, more than a trillion grubs have woken from 17 years of underground slumber. Over the past month, the periodical cicadas of Brood XIII, native to the area, have crawled up roots, through the earth's surface and onto tree trunks everywhere, to moult and spread wings. Carl Strang, a naturalist with DuPage county, says a single acre can produce 1.5m of them. Within weeks, every one of these bugs will have dropped dead. Till then the males fly in biblical swarms among the treetops, serenading the fair sex. After much mating, females sow eggs among the twigs. Their young will repeat this dance in June 2024.
Locals call them “locusts” but the Magicicada species of North America are as harmless as can be. Having fed on root sap during their underground life, mature cicadas have no need to eat and indeed no mouths. With no bite, sting or poison, they are gentle, even helpless.
The cicada is also tasty to fellow animals—which is precisely the point of its extraordinary life-cycle. Evolutionary biologists call this a strategy of “predator satiation”: without natural defences, the cicada in its billions allows every other bug, bird, chipmunk and pet dog in sight to gorge itself silly. When every predator has been sated, only a fraction of the brood has been lost. The rest are free to idle through a brief coda to their long subterranean lives. They spend it in sunshine, music and insect love.
There are 12 broods of 17-year cicadas scattered around the Midwestern and eastern United States, and three broods on a 13-year cycle. It is no coincidence that the span of each brood's cycle is a prime number of years. If a brood were to emerge in cycles divisible by a smaller number, then local predators could reap rewards by synchronising their own shorter cycles with one of the divisors.
In Provence, the locals admire the joyful song of their annual cicada, la cigale. The more adventurous Illinoisans enjoy eating its periodical cousin. Baked, battered, sautéed and occasionally raw, cicadas feed a fair few humans in these parts. They are mildly crunchy, with a woody flavour and notes of almond, or potato. Were they marketed as crevettes du bois, they might almost find a future among local slow-food connoisseurs. But once every 17 years is perhaps too slow, even for the most patient of Midwestern mankind.
izvor
уторак, 19. јун 2007.
понедељак, 18. јун 2007.
недеља, 8. април 2007.
недеља, 1. април 2007.
Put za NY
01 April 2007 12:55:20
Evo me u avionu na visini 9752 m pri od preko 943 km/h. Spoljna temperatura -22°C. Presli smo 287 km od Brisela: Letimo preko Engleske.
Sve ove podatke prikazuju monitori koji se nalaze izmedju kaseta za stvari. Prikazuju geografsku kartu sa pozicijom naseg aviona i planiranim pravcem, kao i ove fizicke podatke.
Jutros smo Ivana i ja stigle na aerodrom oko 9h. Avion je trebao da poleti u 11:20 Na dolasku je vec pisalo da je kaslnjenje 15 min. Juce sam videla na sajtu briselskog Aerodroma da je let za juce isto kasnio nekih 20 min. Mislila sam da je zbog velikog broja putnika, jer je (sad smo iznad Londona, evo i male turbulencije) dakle, jer je na check in redu za ovaj let, i pored toga sto je bilo sigurno vise od 4 saltera za ekonomsku klasu i 2 za biznis klasu, red bio od saltera pa do blizu ulaza. Usput je jedan simpaticni amer iz Delte, objasnjavao na francuskom i engleskom sa imaju overbooking i da Delta daje 1000 $ bonus ko hoce da putuje sutra.
Ali o tome cu malo kasnije
U medjuvremenu, evo popunila formulare za ulazak u USA, stigla kafica i roasted kikiriki (!?) pustili film o nekoj mladoj nastavnici koja ce verovatno predavati u problematicmoj skoli.
13:35:21
Joj covece kako sam gladna. Jedva cekam rucak. Nije los kikiriki. Podelili su "jelovnik". Bira se izmedju tortelini cheese i roasted chicken brests. Ima uz to i salatice, nekih krekera, hleb i buter. Kasnije dolazi dezert u vidu sladoleda, a pred zavrsetak leta dobijamo snack topli paradajz ( valjda supica) i pizza. Ajd ljudi pozurite.
15:28:56
Sada smo na 10000m i brzini 700km/h. Napolju" je -24°C. Negde smo ispod Grenlanda.Presli 2574 km. Film se zavrsio, lepo smo ruckali torteline i popili vino. Stavila sociva i obavila stop sanitaire, pre kraja filma, tj pre guzve. A film je imao totalno predvidiv zavrsetak. Odoh da french manikiram nokte.
17:04:10
Evo, zavrseni nokti i osusen lak. Prosao je i sladoled. Malo sam dremnula us prekrivac za oci i tampone za usi. Drugi film mi je bio malo previse, za moj prosek od jednog filma mesecno. Svejedno, u ceo film, princ sa bel er-a (ne mogu da se setim imena) nesto trci ulicama u nekom odelu, pa je nesto sa klincem, pa ga ostavila zena, te nema posao... Naporno
Jos malo pa smo stigli.
Stjuardese rekose nesto da put traje 7h i nesto, na rezervaciji pise 14h. Videcemo, tu smo, tu smo.
Vezano za kasnjenje, do kraja su pozivali dobrovoljce da uz nadoknadu od 1000$, putuju sutra. Ali nije bio u pitanju kes, nego novac kojim bi se kupila karta preko Delte u roku od godinu dana. Da je bar 2 godine, mozda bi i prihvatila. Ovako, ne verujem da bi je iskoristila za godinu dana, a tim potezom bi mi otpao Njujorski sajtsiing.
Na ulasku u avion su pozivali ljude po zonama. Prva zona je naravno, biznis klasa. Ja sam bila 4. zona.Ja sam imala obicnu ekonomsku kartu, ali mislim da je kod mene bilo vezano za to sto imam skymiles karticu. Kao eto da se ukrcas na pocetku. Sitna pogodnost. Bilo je ljudi i sa 8. klasom. Sedim izmedju dvoje mladjih faca, tip i riba ( nisu zajedno), flamanci, ali nismo raspolozeni za neko sad putnicko druzenje, svima nam se drema. Ja inace retko kad jesam za druzenje u putu. Ivana i profesor su bili izuzeci.
Neverovatno ima dvojica starih stjuard-a ovde, dede prave, pred penzijom su garant. Ostale stjuardesice su prave cice. De chiche da drze jos tu?
Da na poletanju su rekli da je avion kasnio zato sto je posada kasnila sa predhodnog leta iz Kanade cini mi se, zbog vremenskih uslova.
A pre cekinga karata, Delta ima sluzbenike koji ti pregledaju pasos i ispituju o mestu boravka i o stvarima koje se nose, kao sto ce verovatno na immigration raditi. Pritaju jos i za metalne predmete i tecnosti. Ako je sve u redu, stavljaju neku nalepnicu na pasos, da je Delta pregledala.
Pricam ja tako sa likom na engleskom. Pita me za rezervaciju, ja mu pokazujem rezervaciju na flamanskom, jer je rezervacija isla preko expedia.nl Cini mi se da me je posle toga pitao da li hocu da pricam flamanski. Onda smo presli na flamanski. Pitao me je da mu pokazem rezervacije hotela, ugovorene sastanke i sl, sve sam mu pokazala, onda ga Ivana upita da li govori srpsko-hrvatski, on kaze pomalo. Ja onda vidim da se zove Damir.
17:40:22
Evo ponovo prikazuju kartu. Na njoj se vec vide Njujork i Boston. Trenutno smo iznad Kanade. Neko Poluostrvo ili ostrvo, St. nesto, videcu posle na karti. Ne vidim sad da procitam sa monitora.
Trenutna brzina open nesto ispod 900 km/h a visina oko 10000 m i evo opet nekog filma. Dosadili su, ili je nesto krace, jer kraj puta se blizi.
Ocekujem tu supicu i pizza. Zamenila sam sim kartice, nasminkala i spremna za landing.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
