Pcelarka iz Kamenova

(c) Queeria

Reakcije na Rashu

• Osvanuo je najlepši dan posle 6.10.2000. Plus... nema Koštunice da mrači lepotu trenutka.
  
• A Ričard se Gir onako izjeba po brdima i bespućima...
  
• Prije dobijanja dozvole za ordiniranje po Srbiji...

• - Pa ovo zatvoreno. Jesi ti zakazao terapiju za danas ?

• I sad kad izvrtiš film unazad i setiš se nekih koji su ubeđivali kako je on "sustigao svoju kaznu, krijući se po rupama kao pacov, trt, mrt ...". Skot je bre živeo normalno, i bolje od većine u ovoj zemlji koji su ispaštali njegove i zločine njemu sličnih!
  
  Ne Mladić. Sledeći mora da bude Koštunica, što pre dok ne pusti bradu.
  
  


• Gotovinu uhapsili kao gospodina, skockanog u exkluzivnom restoranu u Španiji. A naši svi do reda bradati, neugledni...pravi frikovi. Nadam se da nas barem Ratko neće obrukati.

• Zakazali "prostest" i za danas u 17h, a kisha i dalje pada.... chemer

Rasa nam okolo jos i predavanja drzao

dr Dragan Dabić, neuropsihijatar iz Beograda govorio na temu
„Istosti tihovanja i meditacije“

http://www.sombor-cancer.org.yu/HTML/Zdrav_zivot.html



http://www.smederevo.org.yu/pr12.htm
10.12 (ponedeljak)
Koncertna dvorana u 19 sati
Predstavljanje
časopisa ZDRAV ŽIVOT i predavanja:
PET ELEMENATA U ZDRAVIJOJ ISHRANI PREMA
KINESKOJ TRADICIJI
Predavač: Maja Đelić, lekar kineske medicine
ODNOS
TIHOVANjA I MEDITACIJE
Predavač: dr Dragan David Dabić,
neuropsihijatar, istraživač u oblasti psihologije i bioenergije


http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=299531

Treći Festival zdravog života

Petak, 23. maj
Otvaranje u 10
časova: pozdravni govori, otvaranje festivalske izložbe proizvoda i usluga,
sađenje sadnica u parku Ade Ciganlije…

Popodnevni program: od 16 do 19
časova:

Želim da budem aktivna/an: demonstracije vežbi - taj či,
strečing, kapoera, ninđucu, ći gung...
od 16 do 16.45 časova: Hoću da znam
(predavanja), David Dabić „Kako negovati sopstvene energije“

Inauguracija novog Premijera Srbije u “Reci”

Evo, umalo da mi zbog godisnjeg i net apstinencije promakne ovaj biser:

gradjanin_djordje.mojblog
b92 blog

U jučerašnjem danu, iako veoma ispunjenom obavezama, dodatno sam bio opeterećen pitanjem, koje mi je kao onaj motociklista u Amarkordu s'vremena na vreme uletalo u fokus: koga će Predsednik odrediti za novog Premijera Srbije?

Dok je trajalo Borisovo predomišljanje između Pajtića, podržanog od većine iz predsedništva i Cvetkovića, podržanog od strane vernih predsednikovih savetnika, ja sam čakao ishod odluke sa pitanjem: da li je B.T. autokrata ili demokrata?

svi predsednikovi ljudi

Odgovor sam dobio sinoc i to u restoranu Reka.

Odmah iza mene, u restoran je ulazio Bajaga. Ja sam tražio porfesore na proslavi 60 godina Stomatološkog fakulteta, a on, primetih tad, Dinkića koji mu maše. Pored Mlađana, sedeo je iscrpljeni Boris Tadić, a pored njega zamišljeni Mirko Cvetković... znači on. Znao sam!

Deda mraz! Odmah sam mu se setio nadimka, koji pročitah u novinama pre neki dan dok su pripremali teren za njega. Još je obukao crvenu majicu, a sedu kosu i bradu fura na raščupano.

Za njima još za stolom su sedeli Srđan Šaper i Kiki iz Pilota, ne znam da li u svojstvu irvasa ili kao najbolja deca koja će prva dobiti poklone. Pretpostavljam da je Šaper ipak onaj irvas-predvodnik (u stadu ovaca, predvodnik se naziva mrkalj), koji navodi karavan i koji je najzaslužniji što je seda dobričina deci mila, posetila i naše krajeve... i to van sezone, a bogami će malo i da se zadrži

frontman Monetarnog udara

Veče je teklo veselim tokom. Dok su za našim stolom svi bili počastvovani ovim prisustvom a pogotovo ugledni viziting profesori iz sveta, trudeći se da sakriju iznenađenje neobičnosti situacije, jer nemaju često prilike da večeraju u istoj prostoriji kao i predsednici država (gde oni žive?!), muzika je bivala sve glasnija, a atmosfera sve prisnija. Na poziv muzike, Bajaga je odsvirao – hajde Bože budi drug pa okreni jedan krug, na oduševljenje publike, a intoduction za strance je bilo: You know, this is a famous rock star in Serbia.

kiki i saper

Zatim je Bajaga prozvao Kikija: Another Serbian rock star. Kiki je insistirao da mu se pridruži i Šaper, Another rock star and now owner of biggest advertising agency and presidents adviser for probably all kind of questions. Mlađo, mlađo odvikivalo je Rekom, kada ga je Šaper najavio. Ovaj se nije mnogo dvoumio i hitro je zaskočio gitaru. Well this is ex head of National Bank of Serbia, ex and future minister of economics and songwriter. Čak i meni zvuči neverovatno. We saved the best for last. Eto ga i Tadić, kao frontman i najveća zvezda izlazi poslednji i u duetu sa Mlađom peva: Zamisli život u ritmu muzike za ples. Neverica. Svi su u ekstazi, stranci pogotovo.

the president

This is president singing. Istorijsko veče, nema šta. Pošto smo mi prečesto svedoci istorije, mora da je njima ovo one-in-the-life-time experience. Za našim stolom na pola metra od raspevanog B.T. je đuskao (za njega je čudno i da aplaudira) čuveni profa svetskog ugleda, ciriška verzija springfildskog Mr. Berns-a, jedan od najizdavanijih i citiranijih autora u oblasti implantologije, surova švajcarksa mašina bez ekspresije emocija.

sevdah

Ne mogu vam dočarati njegov izraz lica, kada je, sada već totalno raskvašeni, predsednik oteo salvetu iz tanjira ovog profesora i obrisao svoju znojavu glavu i vrat. Totalna neverica. Ustvari, totalna je neverica bila kada je naš lepi predsednik, da se ne bi provlačio kroz gužvu, čučnuo ispod stola i presvukao košulju. He is changing his shirt, he is changing his shirt – vikao je Mr. Berns. Ako ne pre, onda mu je sada definitivno postalo žao što nije rođen u ovoj veseloj zemlji. Čak je i prišao predsedniku sa rečima great country, great country! Ultimativan cilj srpskog domaćina stranom gostu je ispunjen.Ne znam da li treba da nagoveštavam da je Deda Mraz ceo koncert predsedničkog benda, sa simpatičnim smeškom, posmatrao iz svoje stolice. Pa dobro, tek je seo u nju. Nije je još ni zagrejao, a možda bi mu čak neko i seo na mesto.

Veče se polako bližilo kraju, mada i dalje veoma veselo. Bend je nastavio sa svirkom, a meni je veoma simpatično bilo kada su Boris i Mlađa đuskali uz “Mala grupa pedera, dugo nam je vala smetala”, dok je dirljivo bilo uz pesmu EKV-a “Ovo je zemlja za nas...”

na svojoj stolici

Oli nekad i sad

Evo sta je Time magazine u oktobru 2000. napisao za Olvera Ivanovica:

Oliver Ivanovic, the next big Serb
By ANDREW PURVIS

Who is the canniest Serb politician of them all? Not Vojislav Kostunica, the new Yugoslav President, who is known for his plain-speaking ways. Not even his hardnosed campaign manager, Zoran Djindjic. The most likely candidate after deposed President Slobodan Milosevic is a 47-year-old former karate instructor called Oliver Ivanovic.

link

Evo sta je danas pricao u "Kaziprstu". Napred Olivere!

Radovane, Radovane, samo direktno

Treaty of Trianon (World War I [1920])

June 4, 1920

The treaty of Treanon imposed by the Allies, deprives Hungary of two thirds of it's territory and half of it's population. Hungarian resentment runs high and is further stirred up by the Horthy regime which makes the treaty the principal target of its propaganda. Hitler and Mussolini are to exploit this situation. The first anti Semite law, introducing a numerous clausus in universities.
http://www.budapest.com/history/budapest_ww1_effects.htm


At the end of World War I, defeated Hungary lost 71 percent of its territory as a result of the Treaty of Trianon (1920). Since then, grappling with the loss of more than two-thirds of their territory and people, Hungarians have looked to a past that was greater than the present as their collective psyche suffered from the so-called “Trianon Syndrome.” The syndrome was widespread prior to 1945; it was suppressed during Soviet domination (1945–90); and it reemerged during independence in 1990, when it took on a different form. The modern country appears to be split into two irreconcilable factions: those who are still concerned about Trianon and those who would like to forget it. This split is evident in most aspects of Hungarian political, social, and cultural life.
http://www.britannica.com/eb/article-9108435/Hungary#931199.hook


For most of the period from 1779 to 1920, the Banat was attached to Hungary. After World War I, the victorious Allies divided it by the Treaty of Trianon (June 4, 1920). Hungary retained the district of Szeged, Romania acquired the large eastern section, and the remainder (largely part of the province of Vojvodina in present-day Serbia) went to Yugoslavia.
http://www.britannica.com/eb/article-9012099/Banat

Novi film u nasim bioskopima!

Zbogom pameti

Uvodnik "Ekonomist"-a 406

Autor: Mijat Lakićević

Zbogom Evropska unijo, ne trebaš nam kad si takva, poručio je prošle nedelje premijer Vojislav Koštunica preko ruske televizije na engleskom jeziku, Rusija tudej.
U isto vreme poručeno je iz Vlade da će Srbija tužiti sve zemlje koje priznaju Kosovo. Posle dve nedelje, 3. marta, Srbija je od Evropske unije dalje nego što je bila 18. februara. Kuda ide Srbija teško da iko više zna. Tačnije, to što se naslućuje ili, možda, već i jasno vidimo, deluje kao - već viđeno.

Džajićev sindrom

Onaj tužni novinar ruske državne televizije rekao je o Zoranu Đinđiću, mučki ubijenom premijeru Srbije, svoje lično mišljenje, kazali su visoki državni zvaničnici Lavrov i Medvedev. Nismo, međutim, čuli šta o Đinđiću misle dotični zvaničnici. Nismo čuli ni da su se izvinili predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Premijer to nije ni tražio.

Ali, što da se čudimo mlađanom žurnalisti ruske državne televizije, kad znamo šta je o Đinđiću govorio aktuelni direktor srpske državne televizije. Možda je junoša samo video kako se gradi karijera: prvo malo radite kod Karića (koji je takođe radio kod Rusa i koji vas debelo plaća parama koje je opljačkao od naroda; da nije, zar bi ga onako proterali iz zemlje) pa opljunete po Đinđiću i eto vas na visokom državnom položaju.
Nije ovde reč o Đinđiću, reč je o Kosovu. Da je Srbija odmah posle 5. oktobra 2000. odlučila da se najvećom mogućom brzinom uputi u Evropsku uniju, Partnerstvo za mir (pa i NATO) možda je i mogla nešto da učini. Umesto toga, Koštunica se obrušio na Đinđića, nije birao sredstva i optuživao ga je za sve i svašta. Kada je Đinđić, početkom 2003. godine, pokrenuo pitanje Kosova, Koštunica je rekao da još nije vreme, da je rano. Kada se on, Koštunica, probudio, već je bilo kasno.
Ali sad, pošto je tu, istini za volju verovatno minimalnu, šansu propustio, sad bi to pokušao da prikrije dimnim zavesama, što stvarnim što figurativnim, i viče drž’te lopove, tj. izdajnike. A izdajnici su - zna se već ko - “Čeda i kompanija” od nevladinih organizacija, poneka televizija i radio emisija, koji su, jel’ tako, organizovali paljenje ambasada i pljačkanje prodavnica. Ova olako izrečena laž - sasvim blizu one da je Demokratska stranka organizovala ubistvo Zorana Đinđića - predstavlja otvoreno ruganje javnosti i građanima Srbije. Tako je nekako počeo i Milošević, i delovao je tako moćno, nesalomivo i nepobedivo, kao da će trajati zauvek.

Možda su gorepomenuti i organizovali taj pogrom patika i dukseva, al’ kako im je uspelo da uklone policiju, to znači da su se oni infiltrirali i u redove policije. Možda je njihov čovek sedeo i u Bezbednosno-informativnoj agenciji, možda baš na Savetu za nacionalnu bezbednost. A i to sa mestom održavanja tog sastanka je posebna priča. Ima li ikog ko, dok je ulazio u tu tajanstvenu zgradu, nije pomislio: “da neću izaći odavde kao Džajić, sa lisicama na rukama i praćen budnim okom TV BIA”. Pa vi vidite šta ćete tamo da pričate.

Nacionalni test

Tajna policija i tajna politika ovladavaju Srbijom. Ne samo što javnost nema pojma o tome šta je bilo na Savetu za nacionalnu bezbednost (već je, naprotiv, izložena dodatnom sluđivanju lansiranjem protivrečnih informacija “iz druge ruke”), nego ne zna ništa ni o osnovnim elementima (o detaljima da i ne govorimo) državne politike u pogledu, bar po zvaničnim stavovima, ključnog nacionalnog pitanja i današnjice i sutrašnjice Srbije. Reč je, naravno, o Akcionom planu za Kosovo.

Nije, međutim, taj Plan nepoznanica samo za obične građane nego i za ministre. Recimo, ni ministri ne znaju da li će Srbija nastaviti da otplaćuje kosovski inostrani dug ili neće. Jedni misle da treba, drugi da ne treba. Zar to nije bilo pitanje o kome je davno trebalo postići saglasnost, štaviše pitanje bez koga se bilo kakav ozbiljan “akcioni plan” ne može ni zamisliti.

Drugi pokazatelj konfuzije koja vlada u Vladi jeste ono što se dešava oko budžeta. Odmah nakon “samoproglašenja lažne države Kosovo” ministar finansija Mirko Cvetković je rekao da neće biti rebalansa budžeta, nego samo eventualno nekih preraspodela između pojedinih budžetskih stavki. Prošle nedelje je, međutim, ministar finansija demantovao sam sebe rekavši da će do rebalansa budžeta verovatno doći.

Očigledno je to Cvetković izjavio pritisnut silnim najavama još silnijih investicija, bolje reći donacija, Srbima na Kosovu. Kao da je i sam ministar zbunjen i iznenađen. A to je morala da bude drugi ključna stvar Akcionog plana: za šta se, kako i koliko troši i odakle se to finansira. Jasno je da (ni) Vlada o tome nema pojma. Hoće li biti po sistemu “koliko ko zagrabi”?
Nije tu, naravno, kraj. Poslednjih nekoliko godina, otprilike otkako je Vojislav Koštunica zauzeo mesto premijera, previsoka državna potrošnja je glavni remetilački činilac makroekonomske stabilnosti zemlje. Moglo bi se reći da je država najveći destabilizator države. S tim što, naravno, najveću cenu ipak plaćaju građani, obični ljudi, oni koji žive od svog rada, od onoga što prodaju na (kakvom-takvom) tržištu (o tome još samo rečenicu-dve na kraju teksta).
Drugim rečima, prevelika državna potrošnja je glavni uzročnik inflacije. Narodna banka se protiv toga borila kako je znala i umela, nije imala ni mnogo izbora, restriktivna monetarna politika je bila njeno glavno oružje. To sredstvo je, međutim, jako skupo, ono poskupljuje kredite i negativno utiče na povećanje proizvodnje i na razvoj u celini.

Za sve patriote, nacionaliste (sa ili bez znakova navoda, svejedno) i njima slične, koji se odriču Evropske unije, ima jedan jednostavan test: neka siđu sa državnih jasala i zaposle se u nekoj privatnoj firmi ili ustanovi, koja se za egzistenciju bori na tržištu. Ko to uradi, može mu se verovati.

Inflatorni pritisci krajem prošle i početkom ove godine jačaju, berza je pala na najniže grane, a i kurs dinara se malo-malo pa opasno zatrese. Strani investitori se skupljaju po ćoškovima i pitaju ima li kraja. Na okruglom stolu koji je povodom svog izveštaja o (prošlo)godišnjoj inflaciji upriličila Narodna banka, guverner Jelašić je rekao da “bez stranih investicija nema razvoja” i upozorio da bi bez njih i kredita potrošnja u Srbiji bila svega jednu petinu sadašnje. Ali, o tome niko ne vodi računa.

Protest u Briselu

Ik ben Milosevic niet

«Tien jaar geleden had België een voetbalploeg, de monarchie, Brussel en de Belgische frank. Vandaag is er alleen nog Brussel. Het laatste obstakel.» Dat zegt N-Va-voorzitter Bart de Wever in een interview met de krant Le Soir. De Wever zit naar eigen zeggen niet aan de onderhandelingstafel «om de Franstaligen te vernederen of op de knieën te dwingen. «Zelfs voor B-H-V pleit ik voor onderhandelingen. Ik ben geen Vlaamse Milosevic.»

Mito men - uvodnik iz Ekonomista 20.08.07

Da li je ministar Velimir Ilić primio mito sklapajući u ime države ugovor vredan milijardu i po evra?

Da li je u tom poslu korumpiran neki drugi činovnik, u to vreme, tehničke Vlade?

Da li je konzorcijum “FCC Construcion” i “Alpine Mayreden Bau” nezakonito dobio koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega?

Da li je premijer Vojislav Koštunica saučesnik u mogućem nezakonitom poslu?

Da li se, zbog trenutnog nedostatka dokaza, može samo osnovano sumnjati da su ministar Ilić i premijer Koštunica počinili krivično delo?

Da li je uobičajeno da Vlada jedne zemlje skriva od svojih građana, poslovnih krugova i poreskih obveznika poslove od javnog interesa?

Da li je tehnička Vlada ugrozila državne interese Srbije?

Da li se u Vladi Srbije pojavila ministarska mafija?

Da li ostali ministri o tome ćute iz straha, solidarnosti ili…?

ceo tekst

Zašto ste nas uopće klali?

Kolumna Borisa Dežulovića

Otprilike kao kad se u gradu pokvari nuklearna cetrala, a vlasnik obližnje automehaničarske radnje, nakon sedam-osam rakija, na vrhuncu žučne diskusije kaže da bi on sam popravio kvar, samo da ima kod sebe gedore. Tako meni - znam da je glupa usporedba, ali nema pametnih među Hrvatima i Srbima - izgleda cijela ova stvar s izvinjenjem srpskog predsjednika Borisa Tadića Hrvatima.

"Ti bi popravio reaktor?!", dobacit će posprdno gazda iza šanka. "Pih, to zna svaka budala", odgovorit će nadmeno naš junak, "samo da mi je gedor broj šesnaest!" "Jel' šesnaestica?", zajebava ga gazda. "Sa šesnaesticom bih i Titanic popravio!", uzvraća mehaničar, na što vlasnik gostionice odnekud izvuče kutiju s alatom i ljutito baci na stol ključ broj šesnaest. "Evo ti onda gedor, baš da te vidim!", reći će gazda, nakon čega će pripiti majstor reći: "Šta ću, bogati, s jednim gedorom?!"

Ne treba biti Westinghouse da bi se znalo kako se nuklearni reaktor ne može popraviti jednim gedorom, ali znate onu drevnu mudrost: i najsloženiji popravci započinju gedorom šesnaesticom.

Petnaest godina tako Hrvati čekaju da im se neki srpski lider ispriča za sve što su im Srbi napravili, petnaest godina svaka se hrvatsko-srpska priča razbijala o argument koji se ponavljao kao mantra - "Srbi se nikad nisu ispričali za zločine!" - a da nijedan Hrvat nikad ozbiljno nije pomislio, a kamoli se pripremio za mogućnost da jednom, nekad, neki srpski lider dođe u Zagreb i kaže - "Izvinite." I sad, kad se zaista to dogodilo, Hrvati ne znaju što da rade s gedorom broj šesnaest.

...

Hrvati su tako u trajnom nesporazumu sami sa sobom. Oni bi ispriku, ali im isprika ne treba, oni smatraju da bi se trebali ispričati zločinci, ali njihova isprika im je posve razumljivo neprihvatljiva, oni traže ispriku od srpskog naroda, u čije ime su zločini počinjeni, ali isprika od Srba im je licemjerna, oni bi nekako da se Srbi ispričaju, ali da se isprika ne važi. Jer pravim hrvatskim domoljubima isprika zapravo ne odgovara, isprika je onaj gedor šesnaestica kojom započinje svaki popravak, prvi korak ka normalizaciji odnosa, a nijednom pravom patriotu normalizacija ne odgovara, normalni odnosi i normalno društvo njihova su najgora noćna mora.

Zbunjenost je zato posve razumljivo ista i kod srpskih nacionalista, koji su Tadićevu ispriku doživjeli kao neviđenu bruku za srpski narod. Jer, "kome se zapravo i zašto Tadić izvinjava?", "bio je rat, u ratu svi rade zločine, red bi bio da se onda svako svakome izvine", "ko će Srbima da se izvini za milijarde klanih i nedoklanih Srba?", i konačno - "srpski predsednik može da se izvine tek kad i hrvatski predsednik uradi to isto".

- Ali hrvatski predsjednik se ispričao Srbima.

"Ma nemoj? Kad?"

- Prije tri-četiri godine. Usred Beograda.

"Dobro sad... pre tri-četiri godine, kažete?"

- Da.

"To onda znači samo da su ustaše priznale genocid nad Srbima. Milionima godina nas kolju, da nema Hrvata bilo bi Srba danas više nego Kineza, i sad bi oni da sve zaboravimo jer su se oni kao izvinuli?!"

ceo tekst

Čanak malopre u "Utisku"

Čanak: To je kao kada razmišljate o roditeljima recimo, a onda najedanput vidite porno-film koji je vaša mama snimila kad je bila u mladosti. To je ista ta stvar, mislim, znate da to rade, ali nekako stalno misliš da je drugačije, tako nekako, ne znam da li sam bio...

Prelević: Meni nejasni...

Bećković: Duhoviti u svakom slučaju...

Prelević: ...to je jedan mali broj ljudi mogao da oseti taj doživljaj, nadam se.

Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija na Youtube

Studio B 1993.
"Utisak Nedelje" i "Sedma Sila"