INDIJCI OSTAVILI PUSTOŠ
INOSTRANI BOGATAŠI PRETVORILI KRALJEVAČKI "MAGNOHROM" U RUINU
• Čuvene gazde iz porodice Mital radnicima ostavile dug od više od 25 miliona evra, prazne magacine i ogoljene hale
Koliku je štetu, ne samo industriji vatrostalnih materijala "Magnohrom" nego i Kraljevu i Srbiji, nanela porodica Mital iz Indije, jedna od najbogatijih na svetu, sigurno će nedeljama utvrđivati tim stručnjaka koji će ovom kompanijom morati da rukovodi nakon što je 17. decembra Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa kompanijom "Global stil" koja je u julu prošle godine, uz veliku pompu, promovisana u novog vlasnika "Magnohroma".
Godinu i po dana kasnije, čuvene gazde su radnicima "Magnohroma" ostavile stravični dug koji premašuje 25 miliona evra, prazne magacine gotove robe koja je rasprodata budzašto, ogoljene hale iz kojih su isečene mašine i postrojenja prodati u staro gvožđe, prazne džepove, ali i red mladih šljiva, koje su Indijci, tačnije prvi direktor posle privatizacije DŽaganandan Gantupali, zasadili da bi pokazali koliko vole prirodu.
Prirodu su možda voleli, ali prema 2.200 radnika koje su za 1,2 miliona evra, uz ogroman proizvodni kompleks, dobili u miraz sigurno ništa nisu osećali, jer su ih još pre tri meseca ostavili žedne, u mraku i na mrazu. Samo dug "Vodovodu" premašio je milion evra. U prostorijama noću rade lampe i gore sveće, a da bi se zagrejali, radnici su počeli da seku stabla iz fabričkog parka u kome je nekada bio i mini zoološki vrt.
- Na ovo što je ostalo ostrvili su se lopovi. Pa i pojedini radnici nose šta može da se odnese. Štete od krađa su premašile 10 miliona dinara, a kada ih otkrijemo moram pešice da idem u policiju da ih prijavim, jer nam telefoni ne rade - kaže Miroslav Srbljak, šef službe obezbeđenja, ilustrujući na taj način beznađe u koje su bivše gazde dovele "Magnohrom".
Ova služba, uz retke radnike direkcije, jedina je svakog dana u "Magnohromu" koji se na tri kilometra od centra grada prostire na 11 hektara najkvalitetnijeg industrijskog zemljišta.
- "Magnohrom" ima šansu ako država zalegne iza njega i ako moje kolege shvate da nam je ovo poslednja prilika da se spasemo - kaže Milivoje Jakovljević, predsednik Odbora za zaštitu imovine "Magnohroma", uprkos činjenici da nas provodi pored rasturenih pogona i kroz sablasno prazne hale.
Zastajemo pored rotacione peći, čuvene "RP3", od koje su ostali samo tužni delovi. Ovu peć, dve takozvane "bikli peći", vagonete, fabričke pruge i još mnogo toga, braća Mital naredila su da budu isečene. Ukupno 700 tona je prodato za bagatelu, duplo jeftinije nego što je realna cena otpadnog gvožđa. Duplo jeftinije je raskrčmljeno i 1.783 tone opeke koja je zatečena na lageru. Za 165 evra po toni, iako je realna cena 350 evra. Kad je za 1,2 miliona evra kupio "Magnohrom", "Global stil" je prihvatio i dug "Srbijagasu" 2,5 miliona i dug državi za nepovezani staž od šest miliona evra. Obavezao se da za pet godina uloži 24 miliona i to samo u prvoj tri miliona evra. Na odlasku, srpska avantrura koštaće ga samo 300.000 evra bankarskih garancija i 1,36 miliona ugovorene kazne, a zaposleni u kompaniji i njihove porodice od Nove godine ostali su i bez zdravstvene zaštite, jer im doprinosi nisu uplaćivani.
- U vreme najgorih sankcija "Magnohrom" je preko ćerke firme u Makedoniji uspevao godišnje da izveze robe u vrednosti većoj od 10 miliona evra. Kako je, i pre svega zašto ruinirana kompanija kada su na njeno čelo došli ljudi koji treba da budu prvi kupci njenih proizvoda, nije pitanje za ekonomiste već za policiju. "Magnohrom" je smišljeno i veoma sistematično uništen - kaže inženjer Jakovljević, koji sa kraljevačkim vatrostalcima dve i po decenije jede isti hleb.
"Magnohrom" će ovih dana dobiti zastupnika. Kuda će on povesti firmu zavisiće od stava države. Jedan izlaz je priprema onog što je ostalo za novu prodaju. Drugi je stečaj i rasprodaja. Za prvu varijantu navijaju uglavnom radnici.
- Bolje je i da 1.000 ljudi ostane na poslu, ali da firma preživi. Stečaj nikome, sem onima koji bi se kroz njega debelo okoristili dobijajući ovo što je preostalo od firme za bagatelu, ne bi doneo ništa dobro - kaže Jakovljević.
Milivoje Jakovljević
Godinu i po dana kasnije, čuvene gazde su radnicima "Magnohroma" ostavile stravični dug koji premašuje 25 miliona evra, prazne magacine gotove robe koja je rasprodata budzašto, ogoljene hale iz kojih su isečene mašine i postrojenja prodati u staro gvožđe, prazne džepove, ali i red mladih šljiva, koje su Indijci, tačnije prvi direktor posle privatizacije DŽaganandan Gantupali, zasadili da bi pokazali koliko vole prirodu.
Prirodu su možda voleli, ali prema 2.200 radnika koje su za 1,2 miliona evra, uz ogroman proizvodni kompleks, dobili u miraz sigurno ništa nisu osećali, jer su ih još pre tri meseca ostavili žedne, u mraku i na mrazu. Samo dug "Vodovodu" premašio je milion evra. U prostorijama noću rade lampe i gore sveće, a da bi se zagrejali, radnici su počeli da seku stabla iz fabričkog parka u kome je nekada bio i mini zoološki vrt.
- Na ovo što je ostalo ostrvili su se lopovi. Pa i pojedini radnici nose šta može da se odnese. Štete od krađa su premašile 10 miliona dinara, a kada ih otkrijemo moram pešice da idem u policiju da ih prijavim, jer nam telefoni ne rade - kaže Miroslav Srbljak, šef službe obezbeđenja, ilustrujući na taj način beznađe u koje su bivše gazde dovele "Magnohrom".
Ova služba, uz retke radnike direkcije, jedina je svakog dana u "Magnohromu" koji se na tri kilometra od centra grada prostire na 11 hektara najkvalitetnijeg industrijskog zemljišta.
- "Magnohrom" ima šansu ako država zalegne iza njega i ako moje kolege shvate da nam je ovo poslednja prilika da se spasemo - kaže Milivoje Jakovljević, predsednik Odbora za zaštitu imovine "Magnohroma", uprkos činjenici da nas provodi pored rasturenih pogona i kroz sablasno prazne hale.
Zastajemo pored rotacione peći, čuvene "RP3", od koje su ostali samo tužni delovi. Ovu peć, dve takozvane "bikli peći", vagonete, fabričke pruge i još mnogo toga, braća Mital naredila su da budu isečene. Ukupno 700 tona je prodato za bagatelu, duplo jeftinije nego što je realna cena otpadnog gvožđa. Duplo jeftinije je raskrčmljeno i 1.783 tone opeke koja je zatečena na lageru. Za 165 evra po toni, iako je realna cena 350 evra. Kad je za 1,2 miliona evra kupio "Magnohrom", "Global stil" je prihvatio i dug "Srbijagasu" 2,5 miliona i dug državi za nepovezani staž od šest miliona evra. Obavezao se da za pet godina uloži 24 miliona i to samo u prvoj tri miliona evra. Na odlasku, srpska avantrura koštaće ga samo 300.000 evra bankarskih garancija i 1,36 miliona ugovorene kazne, a zaposleni u kompaniji i njihove porodice od Nove godine ostali su i bez zdravstvene zaštite, jer im doprinosi nisu uplaćivani.
- U vreme najgorih sankcija "Magnohrom" je preko ćerke firme u Makedoniji uspevao godišnje da izveze robe u vrednosti većoj od 10 miliona evra. Kako je, i pre svega zašto ruinirana kompanija kada su na njeno čelo došli ljudi koji treba da budu prvi kupci njenih proizvoda, nije pitanje za ekonomiste već za policiju. "Magnohrom" je smišljeno i veoma sistematično uništen - kaže inženjer Jakovljević, koji sa kraljevačkim vatrostalcima dve i po decenije jede isti hleb.
"Magnohrom" će ovih dana dobiti zastupnika. Kuda će on povesti firmu zavisiće od stava države. Jedan izlaz je priprema onog što je ostalo za novu prodaju. Drugi je stečaj i rasprodaja. Za prvu varijantu navijaju uglavnom radnici.
- Bolje je i da 1.000 ljudi ostane na poslu, ali da firma preživi. Stečaj nikome, sem onima koji bi se kroz njega debelo okoristili dobijajući ovo što je preostalo od firme za bagatelu, ne bi doneo ništa dobro - kaže Jakovljević.
Milivoje Jakovljević
Hteli i Crvenu zvezdu
Braća Lakšmi, Pramod i Vinod, vlasnici multinacionalne kompanije "Mital stil" u okviru koje posluje i "Global stil" koji je kupio "Magnohrom", su među najbogatijim ljudima na svetu. Po poslednjoj Forbsovoj listi Lakšmi Mital se nalazi na petom mestu najbogatijih sa 23 milijarde dolara. NJegov brat Pramod Mital ove godine pojavio se inače i kao potencijalni kupac FK Crvena zvezda, gde mu je ljubazno ponuđeno da bude sponzor. Braća Mital, tačnije njihova kompanija "Arselor Mital" naredne godine nedaleko od Moskve počeće izgradnju svoje prve čeličane u Rusiji, koja će koštati oko 100 miliona dolara.
Nisu dali firmu Slovencima
Glasine kažu da je red onih čiji naduvani računi čekaju rasprodaju poveliki i da se već zna "šta je čije". A samo pre tri godine slovenačko "Gorenje" htelo je da kupi poveći deo "Magnohroma" i proširi proizvodnju. Država Srbija je procenila da su Mitali bolji, pa su Slovenci svoju fabriku podigli u Valjevu.
G. S. ĆIROVIĆ
Нема коментара:
Постави коментар