Lego kocke napunile 50 godinica

Maki Dićki na priredbi za Svetog Savu

Nole - Australian open

Novi superlaki Mac

With various rumor sites predicting a subnotebook Macintosh for weeks -- and months in some cases -- it didn't come as a surprise when Apple Inc. CEO Steve Jobs unveiled the company's new super-svelte laptop at his Macworld keynote on Tuesday.

That didn't stop the oohs and aahs the MacBook Air got from spectators on the Macworld show floor.

Ekonomist 400

© Branislav Jesic

Pompidou

Pompidu ili Bobur je poznat i po tome sto se nalazi preko puta Srpskog kulturnog centra u Parizu

Ludilo nam je postalo punoletno

Srećna srpska nova godina 1990.

13. januar 2008. Boris Dežulović

Ovih dana bit navršit će točno osamnaest godina od tog povijesnog trenutka: bilo je deset i pol navečer kad je Milan Kučan iznenada pokupio svoje papire i tašnu, ustao od velikog stola i pozdravio se sa predsjedavajućim Milanom Pančevskim.

Za Kučanom su ustali Štefan Korošec i Sonja Lokar, i svi troje šutke su se s pozornice spustili u parter velike dvorane beogradskog Sava centra. Uz glasan žamor i dobacivanja, tada je ustalo svih stotinu i šest slovenskih delegata i širokim prolazom krenulo prema izlazu. Dvoranom se prolomio ironičan aplauz, a kamera je uhvatila Sonju Lokar, čije se lice grčilo u plaču, i Korošeca kako krišom briše suzu. "To plaču zbog fotelja" - glupavo se kreveljio nepoznat netko. "Srećan put, braćo Slovenci!" - dobacio je sarkastično drugi. "Drugovi i drugarice" - zbunjeno je u cijeloj gužvi petljao Milan Pančevski, iako ga nitko više nije slušao - "kongres će nastaviti rad, ali ne znamo kad".

Izvanredni četrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije nije toga dana nastavio s radom, nije nastavio ni sutradan, ni prekosutra, nije nastavljen do dana današnjeg. "Umrla je Komunistička partija, ali utoliko bolje: Jugoslavija će i dalje postojati!", izjavio je te večeri Ante Marković, točan i precizan kao i obično.

Bio je 22. januara 1990. godine, od svih datuma iz naše suvremene povjesnice možda najtočniji datum konačne smrti Jugoslavije. Beogradska Politika Ekspres tih je dana na svojoj drugoj stranici objavljivala široku listu trgovaca i građana koji su se pridružili bojkotu Thommy majoneze, Fructalovih sokova i ostalih slovenskih proizvoda, i dok se beogradska intelektualna čaršija zabavljala smišljanjem imbecilnih pozdravnih pjesmica "bečkim konjušarima", Milan Kučan i drugovi po povratku u Ljubljanu raspisali su prve višestranačke izbore. Uslijedilo je podizanje slovenske zastave na granici, jedan mali, idiotski ratić i nekoliko zaista najbesmislenijih smrti u cijeloj monumentalnoj historiji jugoslavenskih umiranja, i sve je bilo gotovo.

Danas, točno osamnaest godina kasnije, Slovenija predsjeda Europskom unijom, a Srbija odlaskom Kosova proživljava posljednje dane svoje velike povijesne drame. Sloveniji je Jugoslavija daleka prošlost, lekcija iz udžbenika s crno-bijelim fotografijama, dok u Srbiji još ni onaj kongres nije završen. Slovenci u Europu putuju liftom, dok oni isti što su oduševljeno bacali slovensku majonezu u zahodske školjke i slinavo se smijali maloumnim stihovima Bore Đorđevića, danas troše novac u Mercatoru i stoje u redu pred slovenskom ambasadom. Pa ipak, nisu schengenski Slovenci bacili svoje pasoše: u ironičnom obratu, oni im danas služe gotovo isključivo za odlazak u - Srbiju.

Više od deset hiljada Slovenaca i ovu je Novu godinu dočekalo u Beogradu, vraćajući se putem koji je svojim suzama onomad označili "Ivica" Korošec i "Marica" Lokar. Paradoksalno, u Beograd pri tom ne dolaze nostalgičari zajedničke države, već najčešće mladi ljudi, koji Jugoslaviju ni ne pamte: i ove godine beogradske su klubove i kafane zauzeli tako klinci koji su se tek rodili kad je Slovenija odlazila iz Sava centra, koji su dakle upravo ovih dana napunili osamnaest godina i punoljetni sjeli u vlak, napaljeni mitovima i legendama o ludom provodu u Beogradu, koje su čuli od prijatelja što su lani sve eure ostavili harmonikašu na splavi "Crni panteri".

Nove hiljade Slovenaca i danas su u vlakovima prema istoku, jer sutra Beograd slavi svoju, srpsku Novu godinu, koja po julijanskom kalendaru pada u noći s nedjelje na ponedjeljak. I opet će klubove, kafiće, skadarlijske kafane i splavove na kejovima zaposjesti srednjoškolci i studenti iz Slovenije, kojima je Beograd već godinama apsolutna hit novogodišnja destinacija. Skadarlijski gazde trljaju ruke i po novinama ne štede hvale za Slovence, fin i pristojan svijet, ali i neviđeno veseo i otvoren, dok su mladi Slovenci fascinirani egzotikom balkanskog istoka. Zna se i red: obično, kažu, započne u nekom klubu s red-bullom i drum'n'bassom, houseom ili hip-hopom, pa nastavi u kafani ili na splavu s pivom, vinom i jugonostalgijom, od Olivera Dragojevića i Zdravka Čolića do Riblje čorbe i Bijelog dugmeta, da bi se iza ponoći u novu srpsku godinu ušlo uz šljivovicu i autentičnu turbo-folk apokalipsu sa zvijezdama Pinkovog Grand-šoua.

Onda će u deset i pol ujutro onaj jedini što je sačuvao malo slovenskog razuma iznenada pokupiti svoj prazni novčanik, ustati od velikog stola i pozdraviti se sa konobarima, muzičarima i veselim gazdom. Za njim će ustati i ostali, i svih će se dvadeset storniranih Slovenaca lagano teturajući uputiti prema izlazu iz kafane. Onaj što je cijelu noć snimao mobitelom uhvatit će Sonju, ili kako se već zove ona što se ljubi s harmonikašem i grči u plaču, i srednjoškolca Štefana što presječen košavom preko ograde povraća u Dunav. "Srećan put, braćo Slovenci", dobacit će za njima gazda, "dođite nam i sledeće godine!"

Srpska je nova godina, 14. januara 2008. godine, od svih datuma iz naše suvremene povjesnice možda najtočniji datum svih naših paradoksa, apsurda, predrasuda i zabluda. Nekoliko je strašnih ratova moralo proći, duboka se pukotina preko Balkana morala rastvoriti da bi se, tek kao potpuni stranci, prepoznali Srbi i Slovenci.

I da konačno, na splavi "Crni panteri", uz suze i aplauz završi izvanredni četrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije.

Zgrada CK

Za Bozic u kalendarskoj 2008

(c) Bojana

Komentar na kandidaturu Senatora Barack Obama za predsednika

Komentar nakon objavljivanja da ce se Obama kandidovati za predsednika:

It was assumed that, if he could just survive the first two states, maybe he wouldn't embarrass himself.

Roland Martin CNN

Obama u Hanoveru , NH

INDIJCI OSTAVILI PUSTOŠ

INOSTRANI BOGATAŠI PRETVORILI KRALJEVAČKI "MAGNOHROM" U RUINU


• Čuvene gazde iz porodice Mital radnicima ostavile dug od više od 25 miliona evra, prazne magacine i ogoljene hale

Koliku je štetu, ne samo industriji vatrostalnih materijala "Magnohrom" nego i Kraljevu i Srbiji, nanela porodica Mital iz Indije, jedna od najbogatijih na svetu, sigurno će nedeljama utvrđivati tim stručnjaka koji će ovom kompanijom morati da rukovodi nakon što je 17. decembra Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa kompanijom "Global stil" koja je u julu prošle godine, uz veliku pompu, promovisana u novog vlasnika "Magnohroma".
Godinu i po dana kasnije, čuvene gazde su radnicima "Magnohroma" ostavile stravični dug koji premašuje 25 miliona evra, prazne magacine gotove robe koja je rasprodata budzašto, ogoljene hale iz kojih su isečene mašine i postrojenja prodati u staro gvožđe, prazne džepove, ali i red mladih šljiva, koje su Indijci, tačnije prvi direktor posle privatizacije DŽaganandan Gantupali, zasadili da bi pokazali koliko vole prirodu.
Prirodu su možda voleli, ali prema 2.200 radnika koje su za 1,2 miliona evra, uz ogroman proizvodni kompleks, dobili u miraz sigurno ništa nisu osećali, jer su ih još pre tri meseca ostavili žedne, u mraku i na mrazu. Samo dug "Vodovodu" premašio je milion evra. U prostorijama noću rade lampe i gore sveće, a da bi se zagrejali, radnici su počeli da seku stabla iz fabričkog parka u kome je nekada bio i mini zoološki vrt.
- Na ovo što je ostalo ostrvili su se lopovi. Pa i pojedini radnici nose šta može da se odnese. Štete od krađa su premašile 10 miliona dinara, a kada ih otkrijemo moram pešice da idem u policiju da ih prijavim, jer nam telefoni ne rade - kaže Miroslav Srbljak, šef službe obezbeđenja, ilustrujući na taj način beznađe u koje su bivše gazde dovele "Magnohrom".

Ova služba, uz retke radnike direkcije, jedina je svakog dana u "Magnohromu" koji se na tri kilometra od centra grada prostire na 11 hektara najkvalitetnijeg industrijskog zemljišta.
- "Magnohrom" ima šansu ako država zalegne iza njega i ako moje kolege shvate da nam je ovo poslednja prilika da se spasemo - kaže Milivoje Jakovljević, predsednik Odbora za zaštitu imovine "Magnohroma", uprkos činjenici da nas provodi pored rasturenih pogona i kroz sablasno prazne hale.
Zastajemo pored rotacione peći, čuvene "RP3", od koje su ostali samo tužni delovi. Ovu peć, dve takozvane "bikli peći", vagonete, fabričke pruge i još mnogo toga, braća Mital naredila su da budu isečene. Ukupno 700 tona je prodato za bagatelu, duplo jeftinije nego što je realna cena otpadnog gvožđa. Duplo jeftinije je raskrčmljeno i 1.783 tone opeke koja je zatečena na lageru. Za 165 evra po toni, iako je realna cena 350 evra. Kad je za 1,2 miliona evra kupio "Magnohrom", "Global stil" je prihvatio i dug "Srbijagasu" 2,5 miliona i dug državi za nepovezani staž od šest miliona evra. Obavezao se da za pet godina uloži 24 miliona i to samo u prvoj tri miliona evra. Na odlasku, srpska avantrura koštaće ga samo 300.000 evra bankarskih garancija i 1,36 miliona ugovorene kazne, a zaposleni u kompaniji i njihove porodice od Nove godine ostali su i bez zdravstvene zaštite, jer im doprinosi nisu uplaćivani.

- U vreme najgorih sankcija "Magnohrom" je preko ćerke firme u Makedoniji uspevao godišnje da izveze robe u vrednosti većoj od 10 miliona evra. Kako je, i pre svega zašto ruinirana kompanija kada su na njeno čelo došli ljudi koji treba da budu prvi kupci njenih proizvoda, nije pitanje za ekonomiste već za policiju. "Magnohrom" je smišljeno i veoma sistematično uništen - kaže inženjer Jakovljević, koji sa kraljevačkim vatrostalcima dve i po decenije jede isti hleb.
"Magnohrom" će ovih dana dobiti zastupnika. Kuda će on povesti firmu zavisiće od stava države. Jedan izlaz je priprema onog što je ostalo za novu prodaju. Drugi je stečaj i rasprodaja. Za prvu varijantu navijaju uglavnom radnici.
- Bolje je i da 1.000 ljudi ostane na poslu, ali da firma preživi. Stečaj nikome, sem onima koji bi se kroz njega debelo okoristili dobijajući ovo što je preostalo od firme za bagatelu, ne bi doneo ništa dobro - kaže Jakovljević.




Milivoje Jakovljević

Hteli i Crvenu zvezdu

Braća Lakšmi, Pramod i Vinod, vlasnici multinacionalne kompanije "Mital stil" u okviru koje posluje i "Global stil" koji je kupio "Magnohrom", su među najbogatijim ljudima na svetu. Po poslednjoj Forbsovoj listi Lakšmi Mital se nalazi na petom mestu najbogatijih sa 23 milijarde dolara. NJegov brat Pramod Mital ove godine pojavio se inače i kao potencijalni kupac FK Crvena zvezda, gde mu je ljubazno ponuđeno da bude sponzor. Braća Mital, tačnije njihova kompanija "Arselor Mital" naredne godine nedaleko od Moskve počeće izgradnju svoje prve čeličane u Rusiji, koja će koštati oko 100 miliona dolara.

Nisu dali firmu Slovencima

Glasine kažu da je red onih čiji naduvani računi čekaju rasprodaju poveliki i da se već zna "šta je čije". A samo pre tri godine slovenačko "Gorenje" htelo je da kupi poveći deo "Magnohroma" i proširi proizvodnju. Država Srbija je procenila da su Mitali bolji, pa su Slovenci svoju fabriku podigli u Valjevu.

G. S. ĆIROVIĆ