Inauguracija novog Premijera Srbije u “Reci”
Evo, umalo da mi zbog godisnjeg i net apstinencije promakne ovaj biser:
gradjanin_djordje.mojblog
b92 blog
U jučerašnjem danu, iako veoma ispunjenom obavezama, dodatno sam bio opeterećen pitanjem, koje mi je kao onaj motociklista u Amarkordu s'vremena na vreme uletalo u fokus: koga će Predsednik odrediti za novog Premijera Srbije?
Dok je trajalo Borisovo predomišljanje između Pajtića, podržanog od većine iz predsedništva i Cvetkovića, podržanog od strane vernih predsednikovih savetnika, ja sam čakao ishod odluke sa pitanjem: da li je B.T. autokrata ili demokrata?
Odgovor sam dobio sinoc i to u restoranu Reka.
Odmah iza mene, u restoran je ulazio Bajaga. Ja sam tražio porfesore na proslavi 60 godina Stomatološkog fakulteta, a on, primetih tad, Dinkića koji mu maše. Pored Mlađana, sedeo je iscrpljeni Boris Tadić, a pored njega zamišljeni Mirko Cvetković... znači on. Znao sam!
Deda mraz! Odmah sam mu se setio nadimka, koji pročitah u novinama pre neki dan dok su pripremali teren za njega. Još je obukao crvenu majicu, a sedu kosu i bradu fura na raščupano.
Za njima još za stolom su sedeli Srđan Šaper i Kiki iz Pilota, ne znam da li u svojstvu irvasa ili kao najbolja deca koja će prva dobiti poklone. Pretpostavljam da je Šaper ipak onaj irvas-predvodnik (u stadu ovaca, predvodnik se naziva mrkalj), koji navodi karavan i koji je najzaslužniji što je seda dobričina deci mila, posetila i naše krajeve... i to van sezone, a bogami će malo i da se zadrži
Veče je teklo veselim tokom. Dok su za našim stolom svi bili počastvovani ovim prisustvom a pogotovo ugledni viziting profesori iz sveta, trudeći se da sakriju iznenađenje neobičnosti situacije, jer nemaju često prilike da večeraju u istoj prostoriji kao i predsednici država (gde oni žive?!), muzika je bivala sve glasnija, a atmosfera sve prisnija. Na poziv muzike, Bajaga je odsvirao – hajde Bože budi drug pa okreni jedan krug, na oduševljenje publike, a intoduction za strance je bilo: You know, this is a famous rock star in Serbia.
Zatim je Bajaga prozvao Kikija: Another Serbian rock star. Kiki je insistirao da mu se pridruži i Šaper, Another rock star and now owner of biggest advertising agency and presidents adviser for probably all kind of questions. Mlađo, mlađo odvikivalo je Rekom, kada ga je Šaper najavio. Ovaj se nije mnogo dvoumio i hitro je zaskočio gitaru. Well this is ex head of National Bank of Serbia, ex and future minister of economics and songwriter. Čak i meni zvuči neverovatno. We saved the best for last. Eto ga i Tadić, kao frontman i najveća zvezda izlazi poslednji i u duetu sa Mlađom peva: Zamisli život u ritmu muzike za ples. Neverica. Svi su u ekstazi, stranci pogotovo.
the presidentThis is president singing. Istorijsko veče, nema šta. Pošto smo mi prečesto svedoci istorije, mora da je njima ovo one-in-the-life-time experience. Za našim stolom na pola metra od raspevanog B.T. je đuskao (za njega je čudno i da aplaudira) čuveni profa svetskog ugleda, ciriška verzija springfildskog Mr. Berns-a, jedan od najizdavanijih i citiranijih autora u oblasti implantologije, surova švajcarksa mašina bez ekspresije emocija.
Ne mogu vam dočarati njegov izraz lica, kada je, sada već totalno raskvašeni, predsednik oteo salvetu iz tanjira ovog profesora i obrisao svoju znojavu glavu i vrat. Totalna neverica. Ustvari, totalna je neverica bila kada je naš lepi predsednik, da se ne bi provlačio kroz gužvu, čučnuo ispod stola i presvukao košulju. He is changing his shirt, he is changing his shirt – vikao je Mr. Berns. Ako ne pre, onda mu je sada definitivno postalo žao što nije rođen u ovoj veseloj zemlji. Čak je i prišao predsedniku sa rečima great country, great country! Ultimativan cilj srpskog domaćina stranom gostu je ispunjen.Ne znam da li treba da nagoveštavam da je Deda Mraz ceo koncert predsedničkog benda, sa simpatičnim smeškom, posmatrao iz svoje stolice. Pa dobro, tek je seo u nju. Nije je još ni zagrejao, a možda bi mu čak neko i seo na mesto.
Veče se polako bližilo kraju, mada i dalje veoma veselo. Bend je nastavio sa svirkom, a meni je veoma simpatično bilo kada su Boris i Mlađa đuskali uz “Mala grupa pedera, dugo nam je vala smetala”, dok je dirljivo bilo uz pesmu EKV-a “Ovo je zemlja za nas...”